Minimalna zarada

Na osnovu člana 112. stav. 1  Zakona o Radu definiše se minimalna cena radnog sata koju poslodavac minimalno mora isplati zaposlenom za ostvareni rad.

Minimalna zarada se propisuje u neto iznosu, a računski se preračunava u bruto minimalnu zaradu na način dat dole u tekstu.

Minimalna neto zarada u Srbiji – 2014

Od Do Minimalna neto cena radnog sata
1.1.2014 30.6.2014 115,00 din.

Minimalna neto zarada u Srbiji – 2013

Od Do Minimalna neto cena radnog sata
1.4.2012 31.12.2013 115,00 din.
1.1.2012 31.3.2012 102,00 din.

Zašto je minimalna zarada definisana u neto iznosu?

Ako se ima u vidu da je u Srbiji propisan bruto obračun zarade, postavlja se pitanje zašto je minimalna zarada definisana u neto iznosu?

Proces preračunavanja minimalne neto zarade na minimalnu bruto zaradu se izračunava na sledeći način:

NETO MINIMALNA ZARADA (NMZ) = 

ukupan broj radnih časova u mesecu x 115,00 din;

BRUTO MINIMALNA ZARADA (BMZ) = 

(NMZ – 1124,20) : 0,701

Min bruto cena radnog sata = 

BMZ / ukupan broj radnih časova u mesecu ;

Tako na primer,

  • februar 2014-e godine ima 20 radnih dana x 8 radnih sati/dan  = 160 radnih sati ukupno.
    NMZ = 160 x 115,00 = 18.400 din
    BMZ = (18.400 – 1124,20) : 0,701 = 24.644,51 din
    Min bruto cena rada = 24.644,51 din / 160 = 154.02 din.
  • oktobar 2013-e godine je imao 23 radna dana x 8 radnih sati/dan  = 184 radnih sati ukupno.
    NMZ = 184 x 115,00 = 21.160 din
    BMZ = (21.160 – 1124,20) : 0,701 = 28.581,74 din
    Min bruto cena rada = 28.581,74 din / 184 = 155.53 din.

Kao što se vidi iz ova dva primera, usled toga što svaki mesec ima različit broj sati, za istu neto minimalnu zaradu se dobija različita bruto minimalna zarada i različita minimalna bruto cena rada, te je to po nama i objašnjenje zašto se data veličina definiše zakonom u konstantnom neto iznosu iako je u Srbiji u upotrebi bruto obračun zarade – samo se tako taj iznos može da se definiše konstantnom cenom rada.

4 comments on “Minimalna zarada
  1. Zoran kaže:

    Poštovani,
    koja je razlika izmedju mesečnog fonda sati i mesečnog fonda radnih sati.

    • Klasičan primer koji ilustruje razliku te dve cifre je kada se za primaoca prihoda iskazuje na jednoj PPP PD prijavi lični prihod po više osnova.
      Na primer, recimo da je u nekom mesecu bilo 23 radna dana – ukupni fond radnih sati iskazan u polju 3.8a. PPP PD je dakle 23 x 8 = 184.
      Recimo da preduzeće ima radnika koji je u toku meseca od tih 23 radna dana bio 6 na bolovanju onda bi imao dve stavke u PPP PD obrascu

      SVP 3.8. 3.8.a
      +++++++++++++++++++++++++++++++++
      101000 136 184
      201000 48 184
      +++++++++++++++++++++++++++++++++

      (3.8) Broj sati – upisuje se broj sati koje je primalac prihoda proveo na radu, bolovanju ili sl. u obračunskom periodu (za rad uključujući i godišnji odmor, državni i/ili verski praznik). Ovi podaci se obavezno popunjavaju za konačnu isplatu zarade, odnosno naknade zarade za obračunski period.
      U polje 3.8. se ne upisuju radni sati za prekovremeni rad, ni za rad noću i rad u smenama, jer zaposleni za ovaj rad ostvaruje pravo na uvećanu zaradu, koja sa osnovnom zaradom i delom zarade za radni učinak čini zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu.
      Tako, na primer, za zaposlenog koji je u obračunskom periodu ostvario fond sati od 176, a imao je i 5 sati prekovremenog rada u polje 3.8 – Radni sati upisuje 176 sati.

      3.8a – Fond sati – isplatilac prihoda upisuje ukupan mesečni fond sati za mesec za koji se vrši isplata zarade, odnosno naknade zarade, upisan u polju 1.2 – Obračunski period.
      U ukupan fond mesečnih sati računaju se radni dani, kao i dani državnih i verskih praznika koji padaju u radne dane.
      Na primer, ako isplatilac prihoda ima raspored radnog vremena – pet radnih dana u nedelji (od ponedeljka do petka) po 8 sati, a subota i nedelja su neradni dani.
      Ukupan fond mesečnih sati za maj 2014. se računa po 8 sati za sve dane od ponedeljka do petka, u periodu od 01.05. do 31.05.2014. godine, bez obzira na činjenicu da je neki od tih dana (npr. 1. i 2. maj, petak, ponedeljak) neradni dan zbog državnog ili verskog praznika.

  2. Zoran kaže:

    Postovani,
    da pojasnite na primeru:ako u toku meseca ima 23 radna dana, mesečni fond sati je 23 × 8 = 184 sati od toga su dva dana praznicna a za vreme praznika odstvari se preko vremeni rad od 12 sati.Dali kod isplate upisati 184 sati plus 12 sati prekovremenog prazničnom rada ili 184 sati plus 4 sati prekovremenom prazničnog rada.

    • Ako pogledate Korisničko uputstvo za primenu Pravilnika o poreskoj prijavi za porez po odbitku (13.01.2014. godine) na strani 17 možete videti objašnjenje koje nadam se sadrži odgovor na vaše pitanje, a koje se svodi na to da se broj sati ne uvećava, već se iznos zarade uvećava za dodatke zarade.

      U polje 3.8. se ne upisuju radni sati za prekovremeni rad, ni za rad noću i rad u smenama, jer zaposleni za ovaj rad ostvaruje pravo na uvećanu zaradu, koja sa osnovnom
      zaradom i delom zarade za radni učinak čini zaradu za obavljeni rad i vreme provedeno na radu. Tako, na primer, za zaposlenog koji je u obračunskom periodu
      ostvario fond sati od 176, a imao je i 5 sati prekovremenog rada u polje 3.8 – Radni sati upisuje 176 sati.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Možete koristiti ove HTML oznake i atribute: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Gde sam sada?