Osnovna zarada

OSNOVNA ZARADA =  CENA RADNOG SATA x BROJ OSTVARENIH RADNIH SATI.

Hajde da malo detaljnije proučimo oba elementa osnovne zarade..

Cena radnog sata

Cena radnog se zakonski definiše u bruto iznosu koji se isplaćuje za sat redovnog  rada zaposlenog, ali se u stvarnom svetu definiše na sledeća 4 načina:

  • Fiksna cena rada
    Ovo je način definisanja cene rada na zakonom propisani način.
    Svaki radnik ima definisanu posebnu cenu radnog sata koja se onda svakog meseca množi sa brojem radnih sati i na taj način se dobije mesečna osnovna zarada zaposlenog koja je, logično, različita od meseca do meseca usled različitog broja radnih sati koje meseci imaju.

    Cena radnog sata Mike je 150 din.
    Cena radnog sata Žike je 200 din.
    U mesecu sa 176 radnih sati: Mikina osnovna zarada 150 x 176 = 26.400 din., Žikina osnovna zarada200 x 176 = 35.200 din.

  • Fiksna minimalna cena rada
    Svi radnici imaju istu cenu rada definisanu zakonom propisanom minimalnom cenom rada koja je trenutno 115 dinara neto (približno 157 dinara bruto).

    Cena radnog sata Mike je 115 din.
    Cena radnog sata Žike je 115 din.
    U mesecu sa 176 radnih sati: Mikina plata 115 x 176 = 20.240 din., Žikina plata 115 x 176 = 20,240 din.

  • Varijabilna cena rada
    Zarade zaposlenih se definišu u stvarnosti putem fiksnih mesečnih iznosa (npr. 30.000 din mesečno), a pošto svaki mesec ima različit broj radnih sati, cena rada je različita u svakom obračunu. Na primer

    Mika ima ugovorenu platu od 30.000 din mesečno.
    U mesecu gde je broj radnih sati 176, Mikina cena radnog sata bi bila 30.000 / 176 = 170,45 din,
    U mesecu sa 160 radnih sati, Mikina cena rada bi bila izračunata kao 30.000 / 160 = 187.50.

    U oba slučaja dakle Mika bi primio istu zaradu od 30.000 dinara, iako je broj radnih sati u ta dva meseca različit.

  • Bodovi
    Ovo je varijacija računske cene rada, gde se umesto zadatog iznosa ukupne zarade zaposlenog, svakom zaposlenom se dodeljuje određeni broj bodova (“koeficijent radnika”) koji se onda množi sa novčanom vrednošću boda, koja je zadata ili se računa tako što se ukupni mesečni fond zarada podeli zbirom koeficijenata svih zaposlenih koji primaju zaradu.

Radnik Mika ima koeficijent 20, radnik Žika ima koeficijent 15.
Vrednost boda koeficijenta je 1000 din, što znači  da Mika ima zaradu 20.000, a Žika 15.000.

Kada se vrednost boda promeni,  plate zaposlenih se proporcionalno promene.

Ono što je bitno istaći ovde je da, bez obzira na koji način se cena rada definiše,  uvek je moguće svesti na zakonski propisanu veličinu – cenu radnog sata .

Broj radnih sati

Kako god da smo definisali cenu rada zaposlenog to je samo prva polovina jednačine koja opisuje osnovnu zaradu zaposlenog. Druga polovina je broj radnih sati zaposlenog koje je on ostvario u toku meseca i koji je zavistan od nekoliko faktora.

Kalendar

Svaki kalendarski mesec ima određeni broj dana: 28/29, 30 i 31.
Svaki mesec ima određeni broj vikend dana kada se ne radi.
U toku meseca se takođe mogu dešavati državni i verski praznici kada se takođe ne radi.
Ako se praznik pada u nedelju, onda je sledeći radni dan takođe neradni.

Sve to  definiše ukupan broj radnih sati u datom mesecu koje maksimalno radnik može da odradi.

Papiri i osnovna zarada

Obračun zarada u Papiri – najprostijem programu za plate je zasnovan na realnosti uz poštovanje zakonski propisanih normi i pravila.

U Papirima se osnovna zarada zaposlenih može izraziti na više različitih načina, a način na koji će se u preduzeću osnovna zarada definisati se definiše u Opcijama, gde se može odabrati da se u datom preduzeću plate zaposlenih definišu kao:

  • „mininalac“ (Zarade zaposlenih su na nivou zakonski propisane minimalne zarade)
  • „kako gazda kaže“ (Zarade zaposlenih se unose kao fiksni mesečni iznosa koje zaposleni primaju)
  • „satnice“ (Zarade zaposlenih se unose  u formi cene radnog sata koja se zatim množi ostvarenim brojem radnih sati)

Minimalac

Odabirom tipa obračuna minimalac, Papirima se govori da svi zaposleni imaju istu minimalnu bruto cenu rada (157 dinara), tako da tokom unošenja podataka zaposlenih i obračuna zarada nema nikakve potrebe za dodatno unošenje novčanih iznosa.

Kako gazda kaže

Odabirom ovog tipa obračuna, cena rada se definiše za svakog radnika kao fiksni mesečni iznos.

Cena radnog sata računski određuje svakog meseca tako što se dati mesečni iznos podeli sa brojem radnih sati u tom mesecu.

Fiksna zarada se u Papirima može definisati na načine koji se sreću u realnosti: neto, bruto ili super bruto iznos u dinarima i u evrima

Tako na primer, ako preduzeće ima ugovore o zapošljavanju radnika u kojima je definisana bruto mesečnu zarada radnika odabraćete tip obračuna:

  • kako gazda kaže sa bruto mesečnim dinarskim iznosom

Ovim odabirom se Papirima bukvalno kaže da će se plate zaposlenih unositi u mesečnim bruto iznosima.

Ako plate svojih zaposlenih definišete u mesečnim neto iznosima, Papiri omogućavaju i tu opciju uz poštovanje svih zakonom propisanih normi.

Mesečna neto zarada

Čak i u slučaju da plate svojih zaposlenih definišete u neto mesečnim iznosima u evrima (npr. „200 evra mesečno“), Papiri omogućavaju čak i tu opciju uz potpuno poštovanje zakonskih normi.

Neto mesečna zarada u evrima

Kako je moguće da je sve ovo po zakonu?

Odlično pitanje – Papiri su unikatni program za obračun zarada po mnogo stvari, a ovo je jedna od njih.

Hajde da pogledamo na primeru ove „plate u evrima“ kako će Papiri od toga napraviti legalan obračun zarada…

Papiri uvek obračunavaju zaradu koristeći bruto obračun zarade kao i svaki drugi program za obračun zarada – zakon je zakon.

Ono po čemu su Papiri posebni, je u tome što kažu da to kako se „plate obračunavaju“ ne mora neizostavno da bude identično načinu na koji se „plate definišu“ u stvarnom svetu. Naime, čest je slučaj u stvarnom svetu gde poslodavac usmeno sa zaposlenim ugovara zaradu u neto iznosu  ponekad i u evrima – u velikom broju slučaja baš na zahtev zaposlenog kome je tako predočena zarada jednostavnija za razumevanje.

Drugim rečima, u Papirima plate možete slobodno da unosite baš onako kako o njima stvarno u realnosti razmišljate a Papiri od toga naprave zakonski obračun zarada.

Proces zakonskog obračun zarada izraženih u evrima

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*