Bolovanje do 30 dana

Bolovanje do 30 dana je bolovanje koje zaposleni otvaraju „normalno“ – kada su bolesni, u slučaju održavanja trudnoće, manjih povreda na radu i sl.

Isplaćuje ga uvek poslodavac iz svojih sredstava i isplata se ne refundira iz zavoda.

Način obračuna bolovanja do 30 dana

Da bi se naknada zarade za bolovanje do 30 dana izračunala potrebno je odrediti dve veličine:

  1. osnovicu naknade zarade
  2. korektivni koeficijent naknade

Osnovica naknade

Osnov za obračun naknade utvrduje se u visini proseka primanja zaposlenih u zadnja tri meseca koja prethode mesecu u kojem je bolovanje otvoreno.

U zarade zaposlenog iz ta tri meseca ulaze sva primanja koja čine zaradu:

  • Isplaćena zarada po satu za efektivne sate rada u prethodna tri meseca,
  • Deo zarade po osnovu radnog učinka; (stimulacija i destimulacija)
  • Dodaci na osnovnu zaradu po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, prekovremenog i rada u smenama, “minulog rada” i sl.
  • Druga primanja koja imaju karakter zarade, a isplaćena su u prethodna tri meseca (topli obrok, regres, terenski dodatak, odvojen život, itd)

S obzirom da se gledaju 3 prethodne zarade, postoje nekoliko načina na koji se to manifestuje u zavisnosti od toga da li je i kako je zaposleni radio u ta tri posmatrana meseca.

Radnik bez ikakve zarade u ta tri meseca

U slučaju novozaposlenog radnika ili radnika koji je primao naknadu za sva tri posmatrana meseca (npr. bio na bolovanju ta 3 meseca),  za računanje osnovice se koristi ugovorena zarada po satu, uvećana za minuli rad. 

Radnik koji je primao zaradu u ta tri meseca

U slučaju kada je radnik 3 meseca pre odlaska na bolovanje radio bez ikakvih izostanaka, u računanju osnovice se uzimaju celokupne obračunate zarade zaposlenog.
Obračunate zarade se koriste čak i ako nisu isplaćene jer je poslodavac i u tom slučaju dužan zaradu da obračuna zaposlenom.

U slučaju zaposlenog koji  je u prethodna tri meseca delimično radio, a delimično bio odsutan (višemesecno bolovanje, godišnji odmor, prekid rada bez krivice zaposlenog i sl).  u računanju osnovice se koristi samo zarada isplaćena za efektivne sati rada.

Na primer, ako je zaposleni bio na bolovanju 2 1/2 meseca, radio 15 dana i otvorio opet bolovanje, osnovica za računanje naknade će biti samo zarada koju je ostvario radeći tih 15 dana.

Korektivni koeficijent

U opštem slučaju, izračunata osnovica naknade se isplaćuje umanjena za 35% – korektivni koeficijent je dakle 65%.
U slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti, izračunata osnovica naknade se ne umanje uopšte –korektivni koeficijent je 100%.
Poslodavac može, ako želi, svojim opštim aktom propisati i veći procenat od 65% – po slobodnoj proceni.

Minimalna zarada i bolovanje

Kada se obračuna osnovica i koriguje odgovarajučim koeficijentom, mora se dobiti iznos koji je veći od minimalne zarade koju bi zaposleni primio da je radio u periodu u kom je bio na bolovanju. Ako to nije slučaj u obračunu se koristi garantovana minimalna cena radnog sata.

Primer obračuna bolovanja

Recimo da postoje dva zaposlena Mika Mikić i Žika Žikić koja su se obijica razbolela istog dana 10.-og septembra 2012-e godine i bili na bolovanju obojica do 28 septembra 2012-e godine.

U tri meseca koja prethode septembru, Mika i Žika su radili pun fond radnih sati, nisu odsustvovali s posla usled bolesti, godišnjeg odmora i sl. i za pun fond radnih sati su ostvarili sledeća primanja

Mika:

  • Juna 2012-e Mika je zaradio 21.240 dinara radeći 184 sati.
  • Jula 2012-e Mika je zaradio je 20.240 dinara radeći 176 sati.
  • Avgusta 2012-e Mika je zaradio je 18.400 dinara radeći 160 sati.

Žika

  • Juna 2012-e Žika je zaradio 63.720 dinara radeći 184 sati.
  • Jula 2012-e Žika je zaradio je 60,720 dinara radeći 176 sati.
  • Avgusta 2012-e Žika je zaradio je 55,200 dinara radeći 160 sati.

Za ta tri meseca dakle :

  • Mika je ukupno zaradio 59.880 dinara za rad ostvaren tokom 520 radnih sati, što znači da je prosečna cena radnog sata Mike u ta tri meseca

     59.880/520=115,15 din

  • Žika  je ukupno zaradio 179.640 dinara za rad ostvaren tokom 520 radnih sati, što znači da je prosečna cena radnog sata Žike u ta tri meseca

    179.640/520=345,46 din

Sada kada smo dobili prosečnu cenu radnog sata moramo je umanjiti za 35% da bi smo dobili korigovanu cenu sata naknade te je

  • Mikina cena sata naknade

    115,15 x 0.65 =  74,85 din.

  • Žikina cena sata naknade

    345,46 x 0.65 =  224,55 din.

Ove dve cifre predstavljaju bruto iznos koji će poslodavac isplatiti Miki i Žiki za svaki radni sat koji provedu na bolovanju.

S obzirom da je minimalna bruto cena radnog sata oko 157 dinara , jasno je da je Mikina cena radnog sata ispod te minimalne cene radnog sata te se zato u daljem obračunu naknade za bolovanje za Miku neće koristiti cena sata od 74,85 din već cena od 157 din.

Sada kada smo odredili koliko Žika i Mika primaju po radnom satu koji provedu na bolovanju ostalo je samo da odredimo koliko je to radnih sati njihovo bolovanje dugo.

S obzirom da je Mika bio na bolovanju od 10-og septembra do kraja meseca, on je 15 radnih dana bio na bolovanju.
Mika radi normalno radno vreme od 8 sati dnevno te je samim time njegov broj radnih sati koje je proveo na bolovanju

15 dana x 8 sati = 120 sati.

Svi su parametri određeni te je sada moguće odrediti nadoknade za bolovanje:

  • Mika će primiti 157 din x 120 sati =  18.840 din.
  • Žika će primiti  224,55 din x 120 sati = 26,940 din.

Ovakav obracun zarade se upisuje u obrazac OZ-10.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*